Izložba fotografija: Imre Szabo – Devedesete

Kada: 02.11.2018.

Koje vreme: Od 19. časova

Gde: Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković, Bulevar Kralja Aleksandra 71, Beograd

Trajanje izložbe: četiri radne nedelje

Organizatori: Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković i GRAIN magazin

Program: Otvaranju izložbe prethodiće jednočasovna neformalna tribina i razgovor sa autorom.

O izložbi: Imre Szabo – Devedesete

Imre Szabo jedan je od autora koji su na najdublji i najdirektniji način zadužili novinsku fotografiju kako u savremenoj Srbiji, tako i u bivšoj Jugoslaviji. Pomenuta tvrdnja nimalo nije preterivanje – ona je utemeljena u autorovom višedecenijskom radu i fantastično izraženom osećaju bivstvovanja na pravom mestu i u pravo vreme, pronicljivosti i odlučnosti da zgrabi trenutke istorije koji su mu se svih tih godina odvijali pred objektivom. Iz perspektive sadašnjice i vremenskog odmaka od konflikta na prostoru bivše Jugoslavije, njegov rad predstavlja materiju kroz koju je neophodno konstantno prolaziti u analizi i povlačenju paralela dešavanja „tada“ i sada. Pitajući se da li smo naučili neke lekcije iz prošlosti ili nam se, zbog prgavog balkanskog mentaliteta, možda sprema neki novi istorijski popravni ispit. To je iznad svega važno u analizi kosovskog konflikta, u čijoj je problematici autor pokazao možda i najviše, počevši od antologijske fotografije „Kuća na prodaju“ iz 1981., obraćanja Slobodana Miloševića Srbima u Kosovu polju 1987. , do prizora tokom NATO bombardovanja 1999, kao hronološkog epiloga prvog poluvremena ovog Gordijevog čvora. Činjenica da je Imre Szabo sabrao rezultate terenskog rada na Kosovu u rangu dve godine života, govori o tome koliko je njegov opus obavezna smernica na koju se jednostavno morate pozivati ako želite u vizuelnom narativu shvatiti suštinu ovog problema.

Tema izložbe „Devedesete“ jeste upravo ta krizna decenija, trenuci koje je proveo na ratištima u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu, uz neke zabeležene događaje koji su im prethodili ili su se paralelno dešavali u samom Beogradu. Imre Szabo u ovim situacijama ne nastupa nužno ili uopšte kao ratni reporter već kao svedok vremena koji iz svoje perspektive i vođen ličnom intuicijom, na malo dublji i kompleksniji način, beleži životne okolnosti prostora i situacija u kojima se obreo. U prvom planu njegovih ratnih i socijalno angažovanih fotografija prevenstveno su ljudi i groteskanacionalnih podela u nastajanju, a koje su neumitno vodile u dubinu konflikta. Promišljanjem i osećajem za prepoznavanje trenutka, Imre Szabo je, u stvari, fotograf života koji čini neophodni korak dalje u doživljaju ljudskog, emocionalnog. U situaciji kada je pravilo odabrati stranu za koju ćete igrati, Imre je uspeo da ostane svoj jer je jezik kojim je govorio u tom trenutku bio isključivo i jedino – fotografski. Jezik koji, pravilno upotrebljen, ne razume formu podela, jezik koji razume samo proces beleženja autentičnog trenutka koji će tek kasnije neminovno biti izložen (manipulativnoj) javnosti i u tome pokušati da ostane autentično svoj. To je situacija u kojoj Imre Szabo upravo piše istoriju ovih prostora na najbolji način.

Pred Vama je četrdeset autentičnih primera o kojima pričamo. Izloženih po prvi put u kompleksnoj celini vizuelnog narativa, kao simboličan arhiv vremena koje je uzelo preveliki danak.

Igor Čoko

Organizatori: Udruženje Grain i Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković

Biografija:

Rođen u Mokrinu 1956. godine. Gimnaziju završio u Kikindi, a potom studirao nemački jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Fotografije izlaže od 1974. godine i od tada je učestvovao na preko 200 izložbi u zemlji i inostranstvu na kojima je dobio više nagrada i priznanja. Samostalne izložbe imao u Kikindi (1974 i 1988), Mokrinu (1977 i 1982), Skoplju (1983), Beogradu (1987), Banatskom Brestovcu (2009), Ankari i Mariboru (2010), Paraćinu (2011), Istanbulu (2015). Od 1980. godine se profesionalno bavi fotografijom kao novinski fotograf prvo u redakciji “Ilustrovane Politike” (do 1989.), potom veoma kratko u dnevnom listu “Politika”, pa u redakciji nedeljnika “Intervju” (do jeseni 1991. godine) i  “Nin” do 1995. godine, kada je odlučio da se samostalno bavi primenjenom fotografijom. U međuvremenu je radio kao urednik fotografije u dnevnom listu Danas, pa u nedeljniku Blic News i u agenciji Fonet, a potom, poslednjih godina kao urednik fotografije u magazinu Status kao i prilikom osnivanja Novog magazina. Fotografije su mu objavljivane u mnogim značajnijim svetskim magazinima (Stern, Focus, Spiegel, Le Monde, L’Express, Time, Newsweek, Herald Tribune, Le Nouvell Observateur…) i većini jugoslovenskih novina, kao i u više monografija, kataloga i publikacija.
Član je  ULUPUDS-a od 1985. godine. Danas radi kao samostalni umetnik u Beogradu.