Imrana Kapetanović – Skojevka Minka

 

Razmatrajući pojam dokumentarnog u fotografiji umetnica i teoretičarka Martha Rosler ga je između ostalog definisala kao ’’delatnost s prošlošću’’. Rad Imrane Kapetanović se sastoji od serije crno-belih dokumentarnih fotografija i kratkog filma. Fotografije su nastale u proteklih 8 do 9 godina, a polazište rada jeste autorkina baba Minka nekadašnja pripadnica SKOJ-a koja i danas živi okružena simbolima prošlosti. Iako ima fotografija nastalih u eksterijeru, većina fotografija je snimljena u privatnom i intimnom prostoru njenog doma u običnim, svakidašnjim trenutcima i situacijama.

Na prvi pogled čini nam se da na fotografijama nastalim u enterijeru gotovo i da nema ništa što glavnu akterku fotografija povezuje s nazivom serije. Međutim kada je u pitanju ovakav vid dokumentarne fotografije u tome jeste snaga i slojevitost pristupa Imrane Kapetanović jednoj temi ili ideji. Prvo ova serija fotografija veoma otvoreno poziva posmatrače i njihov poglede da slobodno lutaju i istražuju prostor slike. Autorka je spontana, istovremeno i direktna kada najstarijeg člana svoje porodice fotografiše dok gleda televiziju, telefonira, čita novine, priča, provodi vreme s ljudima iz svog neposrednog okruženja. Predmeti prošlosti nam se prikazuju diskretno. Među suvernirima, figurama, raznim drugim stvarima promalja mala bista Josipa Broza Tita, na zidu s uramljenim fotografijama članova porodice pa i same autorke nalaze se i fotografije nekadašnjeg predsednika SFRJ s grupom ljudi. Na fotografiji s prikazom sobe, možda jednoj od retkih na kojoj je baba Minka stavljena u drugi plan, nalazi se kalendar s Titovom fotografijom. Ovi predmeti ili simboli deluju poput sporednih aktera nekog filma koji ništa ne govore, nisu ni toliko upadljivi, a opet su veoma bitni i njihovo odsustvo gotovo da je nezamislivo za naraciju i koncept autorkinog dela.

Pandan seriji fotografija predstavlja kratak film. Dok fotografije prikazuju pogled Imrane Kapetanović na njenu baku, film s druge strane beleži bakin pogled na fotografiju koja je u mladosti i sama posedovala fotoaparat. Prikazujući porodične fotografije baba Minka priča o starim fotografijama, zaboravljenim fotografima i foto-radnjama u Sarajevu, kako su se ona i članovi njene porodice fotografisali. Iako realizovan u drugačijem mediju, film se i te kako može posmatrati i jeste neka vrsta delatnosti s prošloću. Sagledan u celini projekat Imrane Kapetanović je posveta veoma bliskoj osobi. No svakako on je mnogo više od toga ili pukog dokumentarizma. Rad je analiza društvene i lične istorije i sećanja, mnogo više Skojevka Minka je analiza tretmana i percepcije fotografije u sferi privatnog kao u kratkom filmu, u sferi dokumentarnog i umetničkog kao u seriji fotografija i njene veoma važne uloge i veze u odnosima dve osobe.

     Mr Jelena Matić