Goran Boričić – Čekaj me…

Cekaj me i ja cu sigurno doci

samo me cekaj dugo

Cekaj me i kada zute kise

noci ispune tugom

Cekaj i kada vrucine zapeku

i kada mecava brise

cekaj i kada druge nitko

ne bude cekao vise

Cekaj i kada pisma prestanu

stizati izdaleka

cekaj i kada cekanje dojadi

svakom koji ceka  !      

Kao uvod u pricu postavio bih tekst Jovana Dučića : “Ima trenutaka kada se čovek više plaši života nego smrti. To je najgroznije osećanje koje se može imati. To je vrhunac očajanja sa kojeg se pada ili u smrt ili u zločin. Ali ovo znači i da treba više hrabrosti za život, nego što je treba za smrt. Znam da su religiozne krize za pobožnog čoveka porazni momenti, kada čovek pada u prašinu i rida. Ali je još strašnija kriza jednog karaktera, u kojoj se čovek oseti nepouzdan u samog sebe. Ne verovati više u Boga, u kojeg se dotle verovalo svim srcem, to je odista užas; ali ne verovati više u sebe, to je još bolnije: jer to isključuje i Boga i čoveka u našoj sudbini… život sigurno nije uvijek med i mlijeko,Život je kada imaš san,i kada veruješ u njega,a kada snovi postanu stvarnost pobedio si vreme…moja baka je imala san ,vjerovala u njega i kroz mnogobrojnu porodicu pobijedila vrijeme !

Uz njen blagoslov sam i napravio ove fotke